Nazi Lauck NSDAP-AO. Srpski. srp21 . . .

Nazi Lauck NSDAP/AO

Reakcija

Ovaj tekst je sastavljen od najinteresantnijih i najboljih delova iz tri teksta Dr. WILLIAM-a PIERCE-a: WHY CONSERVATIVES CAN'T WIN preuzet iz ATTACK No.8, 1971 godina; CONSERVATISM OR RADICALISM iz ATTACK No. 51, 1977. godina; i THE TROUBLE WITH CONSERVATISM iz ATTACK No. 58, 1978. godina. I pored toga {to su tekstovi iz sedamdesetih godina 20. veka, verujemo da nisu izgubili ništa na svojoj aktuelnosti i da đete i u njima naći sličnosti sa današnjim srpskim desničarima i situacijom u vezi njih, kao i da ćete i sami iz svega izvući korisne zaključke!

 

 

Za konzervativce uopšte nije moguće da izađu kao pobednici iz borbe na život i smrt u koju su trenutno umešani. I pored toga što njihovi protivnici sa radikalne levice možda neće uspeti da ostvare svoje sopstvene ciljeve – i zaista, ne mogu da ih ostvare jer su oni zasnovani na nemoralnoj i  nestvarnoj koncepciji čoveka i prirode – konzervativci su samo dokazali da su sasvim nesposobni da spreče uništenje svog sopstvenog sveta od strane te iste radikalne levice.

*  *  *

    Konzervativci ne mogu da pobede, zbog toga što je neprijatelj kome se oni suprostavljaju revolucionarni neprijateljneprijatelj koji ima revolucionarne ciljeve i koji je vođen revolucionarnim načinom života.

    Prednost je oduvek ležalai uvek će ležatina onoj strani koja je spremna da preduzme ofanzivu , nego na onima koji zadržavaju samoodbrambenu poziciju. A  elementarne prirode konzervativaca i revolucionara su određene tako da ovi prvi uvek igraju esencijalno defan-zivnu ulogu, a ovi drugi ofanzivnu ulogu.

*  *  *

    Cilj konzervativaca je da zaštite ono što već jeste ili, u svojoj krajnosti, da obnove ono što je do skoro bilo. Cilj revolucionara je da radikalno transformišu ono što već jeste ili da ga sasvim unište kako bi ga zamenili nečim sasvim drugačijim.

 

 

*  *  *

    Cilj konzervativaca može se činiti sasvim razumljivim – i ostvarljivim. Levičarski ciljevi, na suprotnoj strani, leže u “zemlji Nedođiji” daleko van horizonta stvarnosti. I to je baš ono što daje prednost levičarima.

    Zato levičari nikada i nisu zadovoljni, bez obzira kakve god uspehe ostvare za sebe, njihovi ciljevi uvek ostaju daleki kao i pre.

   

 

 

 

    Konzervativac reaguje alarmantno na novo napredo-vanje levice, ali je vrlo zadovoljan ako je u mogućnosti da se povuče, pregrupiše svoje redove i uspostavi novu liniju odbrane. Za to vreme levičari nastavljaju da gura-ju, probijaju i napreduju, odstupaju korak nazad samo trenutno, da bi kasnije odmah preduzeli tri koraka napred.

*  *  *

    Revolucionarna levica ima ideologiju, koja može biti zla  i  neprirodna  misao,  i iz ove ideologije dolazi jedin-stvo i nastavak svrhe koji su neophodni uslovi za pobedu.

    Sa druge strane, šta to konzervativci  mogu da uzmu kao borbeni kredo, nepromenljiv princip za koji su oni spremni da žrtvuju sve? Oni su se u poslednjih 50 i nekoliko godina toliko rapidno povlačili da su sasvim izgubili tle pod nogama na kome su ranije stajali.

*  *  *

    Konzervativcima manjkaju dva principa; nedostatak duha agresivnog aktivizma i nedostatak bilo kakve jasno definisane ideološke osnove, idu zajedno ruku pod ruku. Jedno ne može bez drugoga.

*  *  *

    Kao što reče neverovatni anti-komunistički vođa: “Nedostatak velike, kreativne ideje uvek označava ograničenje borbene mogućnosti. Čvrsto ubeđenje u upotrebu svakog i svakakvog oružja je uvek povezano sa fanatičnim ubeđenjem u neophodnost pobede revolucionarnog novog pokreta na ovoj zemlji.

   “Pokret koji se ne bori za takve ultimativne ciljeve i ideale neće nikada potegnuti to ultimativno oružje”... i, bez potrebe je reći, nikada neće izaći kao pobednik iz borbe sa protivnikom koji je tako motivisan.

*  *  *

    Pošto konzervatizam ne može da pobedi protiv levice, nova revolucionarna sila sa duhovnom osnovom koja nedostaje konzervatizmu i napredovanjem sa još većom hrabrošću i odlučnošću nego snage na levici, može da pobedi.

    Ta nova revolucionarna snaga je počela da se izgrađuje sada. Njeni redovi će biti popunjeni disciplino-vanim i idealističkim mladim ljudima. Oni su ispitali i odbacili oboje: i droga-i-seks liberalizam levice i ekonomski liberalizam desnice.

 

*  *  *

    Oni se bore za novi poredak u našim životima, zasno-van ne na iluzijama i potrebama današnjice  i trenutka već na fundamentalnim vrednostima rase i ličnosti – vrednosti koje su jednom vodile Belog čoveka ka gospodarstvu nad Zemljom i koji još uvek mogu da povrate to gospodarstvo za njega  vodiće ga u osvajnje Univerzuma.

*  *  *  *  *

    Generalno, što je specifičniji, konkretniji i hitniji problem  to je veći i sa više entuzijazma odgovor javno-sti na napore desničara.

*  *  *

    Kada stvar postane manje hitnija i više apstraktna, desničarske grupe mogu još uvek da zadobiju podršku – ali više ne toliko veliku.

*  *  *

    Čak i više apstraktne stvari, kao što su rasno mešanje i ne-bela imigracija, još uvek donose oštrinu u retorici desnice, ali da skoro uopšte i nema javnog odgovora na tu retoriku.

    Sada,  ovo su svi primetili i posledica toga je da ljudi i grupe koji žele da zadobiju javnu podršku, iz bilo kojih razloga – poštenih ili nepoštenih – koncentrišu svoju propagandu na trenutne, konkretne i specifične proble-me. Ovo dobija izbore. I ovo takođe dobija novčane priloge za “konzervativne” fondove gladne novca.

*  *  *

    Zašto neprijatelji Bele rase nastavljaju da pobeđuju? Zašto su oni jači od svojih protivnika? Kako je moguće da su tako lako navukli vreće preko naših glava? Zašto Bela većina uvek gubi?

    Odgovor koji želimo da razumemo je: Desničari i Konzeravtivci, i opšta Bela većina, su gubili bitku za bitkom – i očigledno je da gube čitav rat – prosto jer su svi oni voljni samo da se bore za trenutne, konkretne i specifične stvari – i naročito, stvari koje ih se lično tiču. To je odgovor koji moramo shvatiti.

*  *  *

    Desničarima jednostavno nije dovoljno stalo da ostave svoje televizore i odu na mitinge, i da rizikuju da budu označeni kao “rasisti” od lajućeg čopora jevrejskih medijskih pasa i njihovih liberalnih sledbenika. Oni su spremni da preduzmu taj napor i rizik jedino  ako su spremni da se suprostave nečemu što vide kao trenutnu i ličnu pretnju.

*  *  *

    Problem je stvar motivacije, prioriteta i vrednosti.

    Velika većina našeg naroda koji nisu liberali, a to su oni koji se nisu pridružili neprijatelju – nisu stvarno zabrinuti za dobijanje rata. Oni samo žele da izbegnu lične gubitke. Ni jedna vojska u istoriji sa ovakvom vrstom motivacije nikada nije dobila rat. I nećemo ni mi.

*  *  *

    I još uvek je samointeres ono na šta konzervativne i desničarske organizacije apeluju i pozivaju, jer je to ono na šta će dobiti trenutni odgovor.

*  *  *

    Konzervativci žele da budu ostavljeni na miru kako bi mogli da nastave sa pravljenjem novca i trošnjem tog novca na način koji žele, i da rade šta požele bez ičijeg mešanja.

    I poslednja stvar koju bi hteli da rade je da imaju revoluciju. I kao svi konzervativci, oni ne žele nevolje. Oni žele jedinstvo, prosperitet i mir – po svaku cenu.

*  *  *

    Pa čak i ako su desničari u ovome i bili u pravu, na duže staze, to sasvim sigurno ne mogu da budu – njihove vrednosti i njihovi prioriteti su potpuno pogrešni.

*  *  *

    Naš san je progresivni san, san progresa bez ograničenja tokom vekova, milenijuma i eona koji leže pred nama. To nije konzervativni san o miru, to nije ovčiji san o lakoći, potrošnji i sigurnosti, već san o ispunjenju naše Sudbine – koja je Božanska. To je jedini san koji se uklapa za ljude i žene naše rase; to je duh Stvoritelja, to je Univerzalni Nagon unutar nas koji se manifestuje kroz našu rasnu dušu.

    Vi znate da je ovo istina; vi znate da je ovo jedini san za nas, da je ono što vam pričam ispravno. Ipak, kada večeras odete odavde biće veoma lako, bojim se, za vas da se vratite u san starog načina razmišljanja, u pogrešan način.

*  *  *

    Zato što su naše vrednosti tako različite od TV vrednosti, može biti teško za neke iz našeg naroda da urade tranziciju, da raščiste konzervativnu maglu u svojoj svesti tako da naš san, san Bele rasne duše, dođe sasvim jasno i glasno.

    Naši novi članovi imaju više moralne snage, koja dolazi  iz zajedničkog  života i  rada sa ostalima, koji  su imali isti san još ranije, da postignu isti nivo razumeva-nja kao i mi.

*  *  *

    Ali za nas ostaje sledeći problem: naš san je radikalni san, a san masa je konzervativni san.

*  *  *

    Čak i nasebičniji i najzadrtiji konzervativci zasnivaju svoje programe potpuno na TV vrednostima, TV filozo-fiji  i TV religiji. Najviše bi hteli da ponište socijalne i rasne promene iz nekoliko poslednjih decenija i da vrate ono što je postojalo pre poslednjeg velikog rata.

    Zato između njih i nas leži ovaj veliki ponor, između naše Istine i materijalističko-konzervativnog pogleda na život. Pa ipak, oni su naš narod. Od njih, od velike mase, moramo da regrutujemo nove članove od kojih zavisi rast i postojanje naše zajednice.

*  *  *

    Sećate se, govorili smo već pre na nekoliko sastanaka kako da učinimo lakšom i manje strašnom regrutacijom za nas. Pričali smo o bržem rastu nego što rastemo sada.

    Ali ima još nešto što treba da se zapamti. A to je da tamo napolju ima već na desetine konzervativnih grupa; iskusnih, dobro finansiranih i dobro organizovanih grupa konzervativaca. I bar neke od tih grupa predvode pravi konzervativci – ljudi koji misle i osećaju na isti način kao i oni koje pokušavaju da zavrbuju.

   Da li treba da zamišljamo da mi autsajderi, koji razmi-šljaju i osećaju na sasvim različitoj talasnoj dužini, možemo biti uspešniji u ovoj igri? Ja mislim da ne.

*  *  *

    Sada, ja sam sasvim siguran da ne treba da se zapostavlja upotreba “front” grupa i ad hoc organizacija. One su savršeno dobar i koristan alat  i mi očekujemo da ih koristimo u određenom stadijumu našeg razvoja.

*  *  *

    Mi nećemo premostiti provaliju između naše zajedni-ce i masa našeg naroda tako što ćemo se pretvarati da smo ono što uopšte nismo. Ako smo pravili  greške u prošlosti, to je zato što smo pokušavali da sedimo na dve stolice u isto vreme, pokušavajući  da u isto vreme bude-mo i konzervativni i radikalni. I ako želimo da izbegne-mo ovu grešku u budućnosti, moramo da napustimo bilo kakvo konzervativno pretvaranje. Moramo biti kom-pletno iskreni i istiniti u našim naporima u regrutaciji.

    Zato, osvetlimo sunce istine i držimo uvek ispruženu ruku  prijateljstva  i  razumevanja  za mase našeg  naroda koji još uvek ne dele naš pogled na svet. Ali ne činimo nikakav kompromis sa prevarama koje sada vladaju njihovim životima. Ne pretvarajmo se da verujemo da su takse, rasne kvote i druge sporedne stvari stvarno funda-mentalni problemi. Razjasnimo svima da su ove stvari samo simptomi zaraze, a da niko ne može da iskoreni zarazu lečeći njene simptome.

*  *  *

    Mi ćemo radije biti beskomromisno radikalni nego konzervativni. Naravno, ako vas reč RADIKALNO još uvek plaši, možete je zameniti sa FUNDAMENTALNO – što označava tačno istu stvar.

    I da li uopšte ima smisla da tako očajno želimo da rastemo brže nego što smo do sada? Da li ima smisla da dosegnemo do ljudi koji su vođeni materijalizmom, sa porukom koja je esencijalno duhovna? Da li ima smisla biti radikalniji kada neki od naših sopstvenih članova čak i sada još uvek razmišljaju u konzervativnim termi-nima?

    Dobro, raščistimo prvo ovo: i pored toga što ćemo propovedati masama, mi razumemo da će samo manjina, samo spiritualna elita biti sposobna da odgovori na našu poruku. Mi znamo da će tek nekolicina moći stvarno da ugleda našu svetlost, stvarno moći da shvati  i da odgo-vori na našu ISTINU. Mi prihvatamo i razumemo ovo.

    Ali tako je oduvek i bilo! Svaka velika i pozitivna revolucija u ljudskoj istoriji, svaki svesni pomak unapred na beskrajnoj Stazi Života koji simbolizuje naša Runa, je delo manjine, koja čini elitu. Mase ne izvode revolucije – to rade odlučne i posvećene manjine.

*  *  *

    Mi se i ne nadamo da stvorimo revolucionarne ideali-ste iz egoističnih i materijalističkih masa, ali se nadamo da probudimo, inspirišemo i regrutujemo onu manjinu našeg naroda u kojima Božanska Iskra već gori i sija dovoljno jako da prosvetli njihove duše i svest, tako da oni mogu prigrliti našu Istinu. I način na koji ćemo im predstaviti našu istinu treba da bude što je moguće čistiji i jasniji – a ne presvučen u konzervativno maskiranje, što jedino vodi u konfuziju.

*  *  *

    Zato, još jednom, trenutno pitanje koje je pred nama nije da li trebamo biti radikalniji ili konzervativniji da bi brže rasli, već kako da predstavimo naš radikalizam – našu ISTINU – na najbolji, na najjasniji, na najprihva-tljiviji način, kako da izbegnemo konfuziju, kako da minimalizujemo negativnosti, kako da ubedimo one koji se ustežu ili su zaplašeni.

    Mi shvatamo da svoju mrežu razapinjemo vrlo široko, a za uzvrat očekujemo da uhvatimo tek nekolicinu. Ali mi želimo da budemo sigurni da ćemo uhvatit sve one koji se uklapaju za hvatanje. A način za hvatanje onih koji se uklapaju je sa čistom i neobmanju-jućom Istinom.

*  *  *  *  *

    Konzervativci se plaše istine... što potpuno podriva njihov položaj. Oni su moralno poraženi još pre nego što počnu, jer su dozvolili sebi da budu ubeđeni da su njihove prave motivacije podrivačke i moraju, prema tome, da budu odbačene – ili samo od ostalih ili od svih, uključujući i njih same.

*  *  *

    Ako nekog konzervativca u poverenju pitate zašto rade ono što rade, i zašto im je taktika takva kakva je, on će se nervozno okrenuti da proveri  da neko “drugi” ne sluša i objasniće vam da bilo šta drugačije ne bi bilo pametno. Novine bi ih razapele. Vi-znate-već-ko bi im onda bili za petama. Tako što su skromni, objašnjavaju konzervativci, imaju više podrške za svoju poziciju.

    Ovo rečeno drugim rečima znači da neprijatelj može mnogo lakše da krene na vas, ako ste oprezni da ne pred-stavljate  pravu pretnju za njega – i ako se već unapred slažete da se borite prema njegovim pravilima.

*  *  *

    U stvari, ono što karakteriše prosečnog konzervativca je je nedostatak hrabrosti i njegov podsvesni nedostatak razumevanja. Trebalo je bolje da razjasnim kada sam rekao “ako nekog konzervativca pitate...”, to sam mislio na konzervativca koji je već upoznat sa stavom NATIONAL ALLIANCE, tada će vam takav pokušati objasniti konzervatizam kao mudri taktički potez, kao pametan plan za igru.

    Plašim se, da je većina konzervativaca još konfuznija nego ovo. Oni vode već izgubljenu bitku, i vode je po pravilima neprijatelja, ne toliko zbog kukavičluka koliko zbog nedostatka razumevanja oko čega se vodi borba.

    Ima i suviše mnogo desničara koji se plaše ne samo da kažu svetu zbog čega se bore, već koji se plaše da to kažu sami sebi.

*  *  *

    Ovde leži neverovatno fatalni potop u konzer-vatizmu: to je pozicija koja nema oslonca u prirodnom pogledu na svet; nema sopstvenu postojeću ideološku osnovu; nema trajni skup vrednosti ukorenjen u dušama svojih sledbenika.

    Neko se može upitati zašto mi sa prezirom okrećemo glave od prečica konzervatizma; zašto ga ne ostavimo da umre na miru, dok mi nastavljamo sa poslom koji treba da obavimo? Odgovor je sledeći: dok je sam konzervati-zam u beznadežnom položaju, određeni deo osoba koje su zaglavile u desničarskom kampu mogu da se spasu. Zbog toga moramo da razumemo konzervatizam i desničare ako želimo da spasemo neke od njih.

    Ljudi idu u desničarski tabor iz raznoraznih razloga. Neki od tih razloga – a ovo se na žalost, odnosi na mno-ge vođe – su čist oportunizam.

*  *  *

    Konzervativci su u pravu, naravno, što smatraju komunizam ozbiljnom opasnošću, kao zlo kome se treba suprostaviti. Ali – i to je suština čitave stvari – desničari se suprostavljaju komunizmu iz pogrešnih razloga. Oni ga vide, kao prvo i pre svega, kao pretnju slobodnom preduzetništvu: pretnju njihovim računima u bankama. Ono što oni stvarno mrze kod komunizma je njegov kolektivizam ( to jest potčinjenost dobrobiti pojedinca dobrobiti zajednice – bar je tako u njihovoj teoriji) i njegova statičnost ( to jest njegova ultimativna vlast u snažno kontrolisanom partijsko-državnom aparatu ume-sto u manjoj ili većoj autonomiji lokalne vlasti).

*  *  *

    Istina je da se perspektivna manjina desničara razbudila pred činjenicom da je veliki kapitalizam u stvari identičan komunizmu (državnom kapitalizmu). Oni su ovo konačno shvatili, posle godina posmatranja prikrivenog drugarstva između zapadnih kapitalista, kao što su ROKEFELLERI, i gospodara iz Kremlja; dok osnovne vrednosti dva sistema sasvim sigurno imaju sličnosti – a to je da su oni samo varijacije na istu ekonomsko-materijalističku temu.

*  *  *

    Izvan svega ovoga, desničari boluju od ozbiljnog povlačenja jer su u neprestanoj defanzivnoj poziciji. Oni nemaju agresivni, svoj sopstveni program koji gleda unapred, nemaju veliku i sijajuću Ideju na visini da vodi korake svojih pionira, nemaju borbenu himnu koja će podstaći njihove trupe da jurnu napred i pobiju nevernike.

    Cilj svih konzervativaca nije da stvore nešto novo već samo da zaštite ono što već postoji ili u svom ekstremu, da obnove nešto što je bilo donedavno. Cilj revolucionara, cilj “radikala” koje konzervativci tako ostrašteno mrze, na drugoj strani je da fundamentalno (t.j. radikalno) transformišu ono što već postoji ili da ga sasvim zbrišu sa lica zemlje, tako da bi to mogli da zamene nečim sasvim drugačijim.

    Istorijska je činjenica da prednost uvek leži na strani protivnika koji je pre spreman da preduzme ofanzivu, nego na strani onoga koji ostaje samo na odbrani. I kada jedan od protivnika ima revolucinarnu ideologiju, borbenu veru – bez obzira da li je ideologija ispravna ili lažna, bez obzira da li je vera dobra ili zla – jedina nada njihovih takmaca da pobede je u tome da i oni takođe imaju svoju revolucionarnu ideologiju. On može, dugo vremena da poriče svom revolucionarnom protivniku punu i kompletnu pobedu, ali na kraju će takav biti osuđen na poraz.

    Šta ti svi Beli ljudi i žene, koji su instinktivno odbijeni od stranih i neprirodnih programa levice; koji svojom intuicijom osećaju da tamo mora postojati  bolji svet od današnje duhovno degenerisane liberalne utopije; i koji, ne shvatajući svoju grešku, gutaju otrov desničara kao zamišljeni protiv-otrov na otrov liberalizma – ono što ti dobri ljudi moraju sada da urade je da ZAMENE sterilne, defanzivne, rasnoporicajuće klišee konzerva-tizma sa na rasi zasnovanom borbenom verom; sa revolucionarnom ideologijom ultimativnih ciljeva i ideala; sa velikom duhovnom Istinom sposobnom da prosvetli i najtamnije uglove njihove Rasne duše... tako da oni postanu ne samo svesni esencije te rasne duše, već da ponosno i hrabro misle, govore i ponašaju se onako kako im ta duša naređuje.

    Tada oni više neće biti konzervativci, ni desničari, već članovi nove Prethodnice koja će, jednog dana, doneti iz noćne more – kojom je liberalizam učinio naš svet – NOVI POREDAK istine, lepote, zdravlja, normalnosti i pravog napretka.

NSDAP/AO - PO Box 6414 - Lincoln NE 68506 - USA http://www.nazi-lauck-nsdapao.com

NSDAP/AO Srpski