Nazi Lauck NSDAP-AO. Srpski. srp03 . . .

Nazi Lauck NSDAP/AO

General Leon Degrelle: Hitlerova dru{tvena revolucija

Jedna od prvih radni~kih reformi, da se povlaste Nema~ki radnici je bila uredba je bila uredba o godi{njim pla}enim odmorima. Francuski Socijalisti~ki Narodni Front je 1936. napravio nacrt pronala`enja koncepta pla}enog odmora, {krtog u osnovi, jer se odnosio na jednu nedelju godi{nje. Ali, Adolf Hitler je pokrenuo ideju za velikodu{nih dva ili tri puta godi{nje od prvog meseca njegovog dolaska na vlast 1933.

Svaki zaposleni u fabrici je od tada imao pravo na pla}eni odmor. Do tada u Nema~koj, tamo gde je pla}eni odmor primenjivan, on nije trajao du`e od ~etiri do pet dana, i skoro polovina mla|ih radnika nije imala pravo na njega. Hitler je, s druge strane gledano, favorizovao mla|e radnike. Odmori nisu davanmi naslepo, tako da je mla|im radnicima velikodu{no podareno vi{e vremena. To je bila zaista humana akcija; mlada osoba je imala ve}u potrebu za odmorom i sve`im vazduhom za razvoj svoje snage i energije na ulazu u zrelo doba. Osnovno vreme za odmor je bilo dvanaest dana, a onda od dvadeset i pete godine se penjalo na osamnaest dana. Nakon deset godina u kompaniji radnici su dobijali dvadeset jedan dan, {to je tri puta vi{e nego {to su francuski socijalisti mogli ponuditi radnicima svoje zemlje u 1936.

Ove cifre mogu biti nadma{ene u sada{njosti, pola veka kasnije, ali te 1933., one su daleko prevazilazile evropske norme. Za prekovremen rad, radnici nisu bili vi{e pla}eni samo kao regularno radno vreme, kao svugde u Eropi. Sam radni dan je bio sveden na tolerantnu normu od osam radnih sati, {to zna`i ~etrdeset radnih ~asova nedeljno {to je u Evropi bilo prvo pokrenuto od strane Hitlera. I nakn legalnog radnog limita, svaki dodatni radni sat je morao biti pla}en po velikoj interesnoj stopi. Kao jo{ jedna inovacija i radne pauze su produ`ene; dva sata svakog dana je bilo u slu`bi da radniku obezbedi odmor i da on iskoristi neku od sportskih zabava koje su tra`ene da ih razvijena industrija sprovodi.

Otpu{tanje radnika nije vi{e bila ostavljena da kao nekad bude jedina mogu}nost zaposlenog. U tom vremenu radni`ka prava na obezbe|enost posla nisu postojala. Hitler je nagovesti da se takva prava moraju striktno nazna~iti i uobli~iti. zaposlenom se moralo objaviti bilo kakvo otpu{tanje `etiri nedelje unapred. Zaposleni je zatim imao dva meseca da ulo`i protest. Otkaz je tako|e mogao biti poni{ten od strane Tribunala ^asti Rada. [ta je to bio Tribunal ^asti Rada? Tako|e poznat i kao Tribunal Socijalne ^asti, to je bio tre}i od tri elementa u za{titi i odbrani povlastica svakog Nema~kog radnika. Prvi je bio Savet Poverenja, a drugi je bio Radna Komisija.

Savet poverenja je bio zadu`en pra}enjem uredbi i razvojem pravog duha zajednice izme|u vode}ih struktura i radnog sveta. "U svakom poslovnom preduze}u", navodio je zakon Reich-a, "radnik i rukovodilac firme, zaposleni ia svih struktura tog preduze}, }e raditi zajedni~kim snagama u cilju ispunjenja zadatka firme i postizanja op{teg dobra nacije".

Niti je vi{e smelo biti `rtava drugih: niti radnik kao `rtva samovolje poslodavca, niti poslodavac kao `rtva ucene {trajkom u politi~ke svrhe. ^lan 35. radnog zakonika Reich-a ka`e da: "Svaki ~lan arijevske preduzetni~ke zajednice mora preuzeti odgovornosti koje se od njega zahtevaju njegovim polo`ajem". Drugim re~ima na ~elu kompanije ili preduze}a treba biti `iva, di{u}a starateljska izvr{na vlast, a ne vre}e novca zavisne od mo}i. "Interes zajednice mo`e zahtevati da nesposoban i bezvredan poslodavac bude oslobo|en svojih du`nosti."

Poslodavac vi{e nije bio nedosti`an i svemo}an, autoritativno odre|uju}i uslove zapo{ljavanja i otpu{tanja svog osoblja. On je isto tako bio i subjekt radnih pravila koja je morao po{tovati, kao i svi njegovi radnici. Zakon ukazuje poslodavcu ~ast i odgovornost samo po njegovim li~nim zaslugama.

Svako poslovno preduze}e od dvadeset i vi{e osoba je moralo imati svoj Savet Poverenja. Od dva do deset ~lanova ovog saveta su birana iz osoblja od strane rukovodioca u preduze}u. Statut primene iz 1934. (10. mart) u vezi navedenog iz zakona dalje navodi: "Osoblje }e biti pozvano od reda da odlu~i za ili protiv uredbe tajnim glasanjem i svi pla}eni zaposleni uklju~uju}i i {egrte od dvadeset i jedne godine pa navi{e }e uzeti u~e{}e u glasanju. Glasanje }e se obaviti stavljanjem broja ispred imena kandidata u radu prednosti."

Nasuprot poslovnim Savetima prethodnog re`ima, Savet Poverenja nije bio instrument klase, ve} timski rad klasa sastavljen od delegata osoblja, kao i od vode}ih struktura preduze}a. Jedno ne mo`e delovati bez drugog. Primorani da koordiniraju interese, iako nekada{nji rivali, oni sada zajedni~kim pristankom sara|uju na pravima koja }e odrediti radne uslove.

Belgijski autor Marcel Laloire, koji je razmatrao uslove u Reich-u iz prve ruke je napisao: "Savet je imao du`nost da razvija uzajamno poverenje unutar preduze}a. On }e savetovati sve mere slu`e}i unapre|enju i nastavljanju rada firme i standardnih veza na polju generalnih radnih uslova, posebno onih koje se ti~u namera da se poja~aju ose}anja solidarnosti izme|u samih ~lanova, kao i radnika i samog preduze}a; ili nameri pobolj{anja li~ne situacije ~lanova zajednice, preduze}a. Savet tako|e ima obavezu da interveni{e u smirivanju prepirki. Mora se oglasiti pre nametanja globe bazirane na radnim pravilima."

Pre preuzimanja du`nosti ~lanovi Radnog Saveta morali su da polo`e zakletvu svim saradnicima da }e "ispunjavati svoje du`nosti samo za dobro preduze}a i svih gra|ana ostavljaju}i po strani bilo kakav li~ni interes i `ive}i takvim pona{anjem i manirima da }e slu`iti kao uzoran model preduze}a (~lan 10, paragraf 1 zakonika). Svakog tridesetog aprila na ve~e velikog nacionalnog praznika rada du`nosti saveta se prekidaju i on se obnavlja odbacuju}i konzervatizam i ukru}enost, i skra}uju}i aroganciju velikodostojnika koji bi mogli pomisliti za sebe da su iznad kriticizma.

Na Savetu Poverenja je ostajalo da ispla}uje ~lanove, kao da su zaposleni te radne oblasti i da preuzima sve tro{kove vezane za izvr{enja du`nosti Saveta.

Druga agencija koja je obezbe|ivala siguran razvoj novog Nema~kog dru{tvenog sistema je bila institucija Radni~kih Komesionara. Oni su uglavnom bili savetnici u izmirenjima i arbitri, tj. kad za{kripe to~kovi, oni su tu da ih podma`u. Oni bi nadgledali da Savet Poverenja funkcioni{e besprekorno u osiguranju prava da preduze}e sprovede do kraja poveren mu posao.

Oni su bili podeljeni na trinaest velikih oblasti pokrivaju}i tako teritoriju Reich-a. Kao arbitri nisu zavisili ni od jednog posednika ili radnika. Imali su potpunu nezavisnost na tom polju. Bili su naimenovani od strane dr`ave i {titili su interese svakog u preduze}u, kao i interese dru{tva uop{te.

S obzirom da njihove odluke nisu smele biti neosnovane i samovoljne, morali su se oslanjati na savete Konsultuju}eg

Saveta Stru~njaka koji je ~inilo osamnaest ~lanova izabranih iz razli~itih odeljaka ekonomije i koji su predstavljali razli~ite interese svake oblasti posebno.

Da bi se bolje osigurala objektivnost njihovih arbitra`nih odluka bila je propisana i tre}a agencija nad Savetom Poverenja i trinaest Komisionara, a to je Tribunal Socijalne ^asti.

Na ovaj na~in od 1933. Nema~ki radnik ima na raspolaganju pravosudni sistem koji je kreiran posebno za njega i koji }e presuditi svaki ozbiljan prekr{aj socijalnih du`nosti baziranih na ideji Arijevske zajednice u preduze}u. Primeri ovih prekr{aja dru{tvene ~asti su slu~ajevi gde poslodavac zloupotrebljava svoju mo} da poka`e zlonamernost prema svom osoblju ili pori`e `ast njegovih podre|enih, slu~ajevi gde se osoblje odnosi sa zlovoljnom agitacijom prema radnoj harmoniji; kao i izdavanje neke poverljive informacije o nekom preduze}u od strane nekog ~lana saveta. Uspostavljeno je trinaest Tribunala Socijalne ^asti koji su sara|ivali s trinaest komisija.

Precedavaju}i sudija nije fanatik - on je karijerista koji gleda da bude {to manje neprilika. Dok je preduze}e u procesu sudiji poma`u dvojica pomo}nih sudija - jedan predstavlja upravnu strukturu, a drugi je `lan Saveta Poverenja.

Ovaj tribunal isti kao bilo koja druga sudska ustanova je imao zna~nje da iznudi re{enje, ali su postojali izuzetci. Odluka je mogla biti ograni~ena prigovorom u lakim slu~ajevima. Tako|e Tribunal je mogao nametnuti globu krivcu u iznosu i do deset hiljada maraka. Druge specijalne sankcije su odobrene u adaptiranim dru{tvenim uslovima: zamena zaposlenih, otpu{tanje rukovodioca preduze}a ili njegovog agenta koji nije ispunio svoje du`nosti. U slu~aju sporne odluke, legalna rasprava mo`e zauzeti mesto u Vrhovnom Sudu sa sedi{tem u Berlinu - ~etvrtom nivou za{tite.

Od tada radnik je znao da ne mo`e biti dozvoljeno iskori{}avanje njegove fizi~ke snage u lo{e svrhe ili vre|anje njegove ~asti. On je imao da izvr{ava izvesne obaveze prema zajednice, ali obaveze su imali da izvr{avaju i svi ~lanovi preduze}a - od glavnog izvr{ioca, pa do kurira. Nema~ki radnik je na kraju imao i kristalno jasno ure|ena socijalna prava koja su rasu|ivana od strane Radne Komisije, a primoravana od Tribunala ^asti. Iako je rezultiralo umereno{}u na polju pravde, bila je to revolucija.

Ovo je bio tek kraj 1933., a ve} su se mogli osetiti prvi efekti. Fabrike i radnje, bilo velike ili male su bile ppravljene i transformisane da se sla`u sa najstro`ijim kriterijumima ~isto}e i higijene; unutra{nji prostori ponekad tako oronuli postali su vi{e osvetljeni, konstruisani su prostori za fizi~ko zabavne aktivnosti, a na upotrebu su predate prostorije kao {to su kafeterija za zaposlene, pristojne svla~ionice i mesta gd se moglo pri~ati i opustiti u radnim pauzama.

U vremenu od recimo od racimo tri godine uspesi su dostigli takve dimenzije o kojima se ranije moglo samo sanjati. Vi{e od dve hiljade fabrika je bilo iznova opremljeno i ulep{ano, dvadeset tri hiljade radnih mesta modernizovano, osam stotina zgrada projektovano samo za susrete, hiljadu dvesta igrali{ta, trinaest hiljada sanitarnih objekata sa teku}om vodom i sedamnaest hiljada kafeterija. Osam stotina inspektora ministarstva i sedamnaest hiljada tri stotine lokalnih inspektora su potpomagali i blisko i konstantno nadgledali ova ranoviranja i instalacije.

Velikim industrijskim ure|enjima je osim toga bila data obaveza da pripreme oblasti podesne ne samo za sportske aktivnosti, ve} i za opremljenost bazenima. Nema~ka je pre{la dug put od mrtvih umornih radnika ostarelih pre vremena sa nemogu}no{}u higijene na poslu i sabijenih u prljavim dvori{tima za vreme radne pauze.

U skladu sa obezbe|ivanjem prirodnog razvoja radni~ke klase institucionalizovani su edukativni kursevi za mla|e radnike: osam hiljada takvih je bilo organizovano. Tehni~ka obuka je bila posebno nagla{avana sa stvaranjem sa stvaranjem stotina radnih {kola, tehni~kih kurseva i ispitivanjem profesionalne stru~nosti, i takmi~enjima za najboljeg radnika gde su bile dodeljivane velike nagrade.

Da ujedini i mlado i staro u elanu mladosti Hitler je naredio uspostavu gigantske organizacije za odmor. Stotine hiljada radnika je bilo u mofu}nosti da svakog leta ide da se odmori na moru. Napravljeni suveli~anstveni krstare}i brodovi. Specijalni vozovi bi odvozili turiste do planina i morskih odmarali{ta. Lokomotive koje su vukle nebrojano mnogo radnika turista su za samo par godina putovanja po Nema~koj pre{le put ekvivalentan cifri od 44 puta oko sveta!!

Ko{tanje ovih ekskurzija je bilo skoro bezna~ajno zahvaljuju}i izvanradno smanjenim ratama utvr|enim od strane Reichs banke, a da li je ovim reformama manjkalo ne{to? Da li je postojala poneka pukotina od izvesnih gre{aka.? Mogu}e je, ali {ta je sve to zna~ilo naspram neizmerne koristi.

Da li su ove transformacije tra`ene od vlasti? Da, upravo tako.

Ali Nema~kom Narodu je bilo dosta socijalizma i anarhije koja ga je zamarala. Uop{te im nije smetala ~injenica da im se komanduje, ustvari Narod je uvek voleo da ima jaku li~nost da ih vodi.Jedna stvar je zasigurna, a to je da se svest radni~ke klase koja je 1933. ~inila dve tre}ine ne nacional-socijalista potpuno promenila.

Belgijski autor Marcel Laluire je zapisao: "Kad putujete kroz gradove Nema~ke i za|ete u radni~ke kvartove, pro|ete kroz fabrike ili konstruktorska dvori{tva, bi}ete zapanjeni pronalazkom toliko mnogo radnika na poslu punih elana Hitlerovom pronicljivo{}u, gledaju}i toliko mnogo zastava s Svastikom, crnih na jasno crvenoj pozadini, u najmnogoljudnijim kvartovima. Radni Front koji je Hitler propisao svim radnicima i poslodavcima Reich-a, je primljen sa velikom blagonaklono{}u.

I ve} su se mogle videti ~eli~ne lopate upornih mladih drugova Narodne Slu`be Rada kako sjaje pored puteva. Narodnu Slu`bu Rada je stvorio Hitler da za nekoliko meseci u potpunoj jednakosti ujedini u istoj uniformi sinove milionera i sinove iz najsiroma{nijih porodica. Svi su imali da rade isti posao i bili su subjekt iste disciplene, ~ak i istih zadovoljstava i fizi~kog i moralnog razvoja. Na istim radnim mestima i u istim `ivotnim prostorijama oni su postali svesni njihovog zajedni{tva, po~eli su da razumeju jedan drugog i odbacili su stare predrasude o kastama i klasama. Nakon ove prepreke u narodnoj slu`bi rada oni su po~injali `iveti kao istinski drugovi, radnici sa saznanjem da sin bogata{a nije monstrum, a mladi}i iz imu}nih porodica da sin radnika ima ~ast kao bilo koji drugi mladi} koji je ekonomski malo vi{e favorizovan na ro|enju. Socijalna mr`nja je nestala, a ro|en je dru{tveno ujedinjen Narod.

Hitler je mogao da ide u fabrike, {to niko iz takozvane desnice pre njega nije mogao da ~ini bez rizika po svoju bezbednost, u masu radnika i to desetine hiljada u isto vreme, kao naprimer u Simensu. "Suprotno od Von Papena i ostale gospode", govorio bi im tada, "ja sam u svojoj mladosti bio radnik kao i vi. I u mom srcu i se}anju podse}am se {ta sam bio." U njegovoj dvanaestogodi{njoj vladavini ni jedan incident se nije dogodio dok je Adolf Hitler bio u obilasku. Kada je Hitler bio me|u ljudima, on je bio kod ku}e, i bio je primljen kao najuspe{niji ~lan porodice.

NSDAP/AO - PO Box 6414 - Lincoln NE 68506 - USA http://www.nazi-lauck-nsdapao.com

NSDAP/AO Srpski