Nazi Lauck NSDAP-AO. Srpski. srp02 . . .

Nazi Lauck NSDAP/AO

Gen. Leon Degrelle: Hitlerova Enigma

Gen. Leon Degrelle:

Hitlerova Enigma

Hitler ..... Znali ste ga ... Kakav je bio?

To pitanje mi je bilo postavljeno hiljadu puta od 1945. i ni{ta nije te`e da odgovorim. Skoro dve stotine hiljada knjiga su se bavile Drugim svetskim ratom i njegovom centralnom li~no{}u Adolfom Hitlerom. Ali, da li je pravi Adolf Hitler otkriven bilo kojom od njih? "Hitlerova enigma je iznad svih ljudskih poimanja", jednom je napisao nema~ki levi~arski nedeljnik "Die Zeit".

Salvador Dali, jedinstveni umetni~ki genije, tra`io je da prodre u misteriju jednom od svojih najja~ih dramati~nih slika. Slika visokog planinskog predela popunjava platno, ostavljaju}i svega nekoliko metara morske obale obele`ene ta~kom sa ne`nom umanjenom ljudskom figurom: poslednji svedok umiruju}e ti{ine. Velika telefonska sekretarica kaplje suze krvavih be{enja sa grana mrtvog drveta; i tu i tamo obe{eni ki{obrani i slepi mi{evi ~iji nagove{taj je vidljivo isti.

Onda se on poverio: "Na{ao sam da je ova slika duboko proro~anska. Ali priznajem jo{ uvek nisam izra~unao Hitlerovu enigmu. On me je privukao samo kao objekat moje lude imaginacije, zato {to sam ga video kao ~oveka jedinstveno sposobnog da okrene stvari naglava~ke."

Kakva lecija iz milosr|a za njakaju}e kritike koje su po`urile u {tampu od 1945. s svojim hiljadama knjiga, ve}ine njih prezrivih, o ovom ~oveku koji je toliko uznemirio Dalijevu introspektivu, da se on posle ~etrdeset godina ose}ao bolno i ose}ao nesigurnost u prisustvu njegove sopstvene halucione slike. Odvojeno od Dalije, ko je drugi ikada poku{ao da predstavi objektivan portret ovog ekstra neobi~nog ~oveka, koju je Dali ozna~io kao najeksplozivniju figuru u istoriji ~ove~anstva?

KAO PAVLOV SAT

Planina knjiga o Hitleru bazirana na blje{tanju mr`nje i ignorisanja malo doprinosi opisivanju i obja{njavanju najmo}nijeg ~oveka koga je svet ikada video. Da li hiljade ovih portreta Hitlera bilo kako li~e na ~oveka koga sam ja znao? Hitler je sedeo pored mene, stajao, pri~ao i slu{ao. Bilo je nemogu}e objasniti ljudima sjajnih fantasti~nih zamenika porotnika decenijama u odnosu na ono {to su slu{ali ili ~itali na televiziji da ne stoji u saglasnosti s istinom.

Ljudi ra|e prihvataju imaginaciju, ponovljenu hiljadama puta, nego realnost. Iako nikada nisu pri~ali s njime, nikada ~uli re~i iz njegovih usta. Ba{ to Hitlerovo ime odmah priziva grimasu |avola, izvor svih negativnih emocija. Kao Pavlov sat, spominjanje Hitlera ozna~ava izostavljanje bitnosti i realnosti. Na vreme, me|utim, istorija }e demandovati vi{e od svih sumiranih osuda.

NEOBI^NO PRIVLA^AN

Hitler je uvek prisutan pred mojim o~ima kao ~ovek mira u 1936. i kao ~ovek rata u 1944. Nemogu}e je biti li~ni svedok tako neobi~nog ~oveka, a ne biti ozna~en time ceo `ivot. Nepro|e ni dan a da se Hitler ne javi u mom se}anju, ne kao ~ovek odavno mrtav, nego kao `ivi stvor koji je pro{ao kancelarijskim podom, sedeo na stolici, gurnuo balvan u kamin.

Prva stvar koju je svako prime}ivao kada ga ugleda su bili njegovi mali brkovi. Bezbroj puta su mu savetovali da ih obrije, ali je uvek odbijao; ljudi su navikli na na~in kakav je on bio.

Nije bio visok . . . ne vi{e nego Napoleon ili Aleksandar Veliki. Imao je duboke plave o~i za koje su mnogi mislili da su ~arobne, iako ja nisam mislio da su takve. Niti sam opa`ao elektri~nu sigurnost njegovih ruku za koje su rakli da }e odustati. Brzo sam ih {~epao nekoliko puta i nikad nisam bio pogo|en njihovom svetlo{}u. Njihovo lice je pokazivalo ose}aj ravnodu{nosti sude}i po strasti ili bolu trenutka. U trenutcima kada je bio umrtvljen negovore}i ni re~i, dok se njegova vilica pomerala u me|uvremenu kao da su samleli prepreku u parampar~ad, u praznini. Onda bi iznenada o`iveo i upustio se u direktan razgovor s tobom, mada bi odr`ao govor masi od nekoliko stotina hiljada ljudi na Berlinskom templhof polju. Onda bi se on preobrazio. ^ak njegova kompleksnost, ina~e dosadna, razvezla bi se dok je pri~ao. I u tim vremenima, sigurni smo, Hitler je bio neobi~no privla~an kao posedovalac magi~ne snage.

IZUZETNA SNAGA

Sve {to bi moglo izgledati kao previ{e uzvi{eno u njegovim komentarisanjima, on bi brzo ubla`io s prizvukom humora. @ivopisni svet, ljute fraze su bile u njegovoj kontroli. Brzinom kojom bi slikao svetsku sliku koja je donosila osmeh, ili dolazi s neo~ekivanim i umiruju}im pore|enjem. Mogao je biti o{tar i ~ak neumoljiv u svojim odlukama i skoro uvek u isto vreme biti iznena|uju}e pomirljiv, ose}ajan i topao.

Posle 1945. Hitler je opyu`en za svakakve u`ase, ali on nije bio ~ovek takve grozne prirode. On je voleo decu. Sasvim prirodna stvar za njega je bilo da zaustavi svoj auto i podeli svoju hranu s mladim biciklistima du` puta. Jednom je dao svpj ki{ni mantil oronulom ~oveku koji se gegao po ki{i. U pono} on bi prekidao svoj posao i pripremao hranu za svog psa Blondi.

On nije mogao podneti da jede meso, jer je to zna~ilo smrt `ivog stvorenja. On je odbijao da jede zeca ili pastrmku, koji su bili `rtvovani da bi obezbedili njemu hranu. On je dozvoljavao samo jaja na svom stolu, jer je jaje zna~ilo da je koko{ka bila po{te|ena, pre nego ubijena.

Hitlerove navike u ishrani su bile konstantni izvor mog za~u|avanja. Kako bi neko sa tako rigoroznim rasporedom, ko je imao udela u desetinama hiljada iscrpnih masovnih okupljanja iz kojih se pojavljivao okupan znojem, ~esto gube}i jedan ili dva koligrama u procesu; ko je spavao samo tri ili ~etiri sata no}u; i ko je od 1940 - 1945. nosio ceo svet na svojim le|ima, koji je vladao preko tri stotine osamdeset miliona Evropljana: kako, razmi{ljao sam, da li }e fizi~ki pre`iveti na samo kuvanim jajima, nekiliko paradajza, dve do tri pala~inke i gomili rezanaca? Ali on je ustvari dobijao na te`ini.

On je pio samo vodu. Nije pu{io i nije dozvoljavao pu{enje u njegovom prisustvu. U jedan ili dva sata no}u jo{ uvek bi govorio, ne uznemiren, blizu svog kamina, `ivahan, ~esto zabavan. Nikada nije pokazivao znake umora. Njegova publika bi mogla biti premorena, ali on ne!

On je opisan kao stari umorni ~ovek. Ni{ta udaljenije od istine. Septembra 1944. bio je predstavljen kao prili~no izlapeo, ja sam proveo jednu nedelju sa njime. Njegova mentalna i fizi~ka snaga je bila jo{ uvek prihvatljiva. Napad na njegov `ivot koji je bio dvadesetog jula, ako ni{ta drugo rasteretio ga je. On je pio ~aj u svojim odajama u miru kao da smo bili u njegovom privatnom apartmanu u kancelariji pre rata ili da u`ivamo gledaju}i sneg i ~isto plavo nebo kroz njegov veliki prozor u Berchtesgaden -u.

GVOZDENA SAMOKONTROLA

Na samom kraju njegovog `ivota, da budemo sigurni, njegova le|a su postala povijena, ali njegov um je bio bistar kao zrak svetlosti. Testament koji je diktirao s najobi~nijom stalo`eno{}u uo~i no}i njegove smrti, u tri ujutro dvadeset devetog aprila 45., obezbe|uje nam trajno svedo~anstvo. Napoleon na Fontainebleau nije bio bez trenutaka panike pre nego {to ga je napustio. Hitler se jednostavno rukovao s svojim zamenicima u ti{ini, doru~kovao kao i svaki drugi dan, i po{ao u smrt kao da ide u laganu {etnju. Da li je istorija ikada bila svedok tako enormne tragedije dovedene do kraja s takvom ~eli~nom samokontrolom?

Hitlerova najizra`enija karakteristika je bila njegova jednostavnost. Najkompleksnije probleme re{avao je sam s nekoliko osnovnih principa. Njegove akcije su bile uskla|ene s idejama i odlukama koje je svako mogao da razume. Radnik iz Esena, izolovan farmer, Rurski industrijalac, i univerzitetski profesor su mogli s lako}om pratiti na~in njegovog razmi{ljanja. Jasno}a njegovog rezonovanja je sve ~inila o~iglednim.

Njegov na~im `ivota i pona{anja se nikad nisu promenili ~ak i kada je postao vladar Nema~ke. Obla~io se i `iveo skromno. Tokom njegovih mladala~kih dana u Minhenu, nije tro{io vi{e od jedne marke dnevno za hranu. Nikada u `ivotu nije tro{io previ{e na sebe. Tokom svih trinaest godina kancelar nikada nije nosio nov~anik ili novac s’ sobom.

KOMPJUTERIZOVANI MOZAK

Hitler je bio samouk i nije se trudio da sakrije tu ~injenicu. Samozadovoljstvo koje se sastojalo od intelekta njegove svetle ideje upakovane kao svetle}e baterije, izazivale su ga povremeno. Njegovo sopstveno znanje koje se sastojalo od selektivnog i istrajnog prou~avanja i znao je mnogo vi{e nego hiljade ugla|enih akademika.

Mislim da niko nikada nije ~itao kao on. Obi~no je ~itao jednu knjigu dnevno, uvek prvo ~itaju}i kraj i pregled da bi odmerio najinteresantniji deo za njega. Imao je mo} da izvodi bitnost svake knjige i onda zapamtio to u svom konpjuterizovanom mozgu. ^uo sam ga kako pri~a o komplikovanim nau~nim knjigama s savremenom precizno{}u, ~ak u buktanju rata.

Njegova intelektualna radoznalost je bila bezgrani~na. On je ~ita~ki bio upoznat s delima najraznovrsnijih autora i ni{ta nije bilo previ{e kompleksno za njegovo rezonovanje. Duboko je razumeo Budu, Konfu~ija i Isusa Hrista, kao i Lutera, Kalvina i Savonarola i pisa~ke d`inove kao {to su Dante [iler, [ekspir, i Gete, i analiti~ke pisce kao {to su Renan i Govinau, ^embrlen i Sorel.

Ve`bao je sebe u filozofiji ~itaju}i Aristotela i Platona. Mogao je citirati cele paragrafe [openhauera napamet, i dugo vremena nosio je d`epno izdanje [openhauera sa sobom. Ni~e ga je nau~io mnogo o mo}i volje.

Njegova glad za znanjem je bila neugasiva. Proveo je stotine sati prou~avaju}i dela Tacitusa i Momsena, vojne strategije kao {to su Klauseviceva i i graditelja imperija kao {to je Bizmark. Ni{ta nije zaobilazio: svetsku istoriju ili istoriju civilizacija, dela kao {to su Biblija i Talmud, tomisti~ku filozofiju i sva ogromna dela Homera, Sofokla, Horacija, Ovida, Titusa, i Cicerona. Znao je julijana apostla kao da je bio njegov savremenik.

Njegovo znanje je pro{ireno s mehanikom. Znao je kako ma{ine rade; razumevao je balistiku raznolikog oru`ja; i zadivljivao je najbolje medicinske nau~nike svojim znanjem medicine i biologije.

Univerzalnost Hitlerovog znanja je mogla da iznenadi i da se nedopadne onima koji su bili nesvesni toga, ali i pored toga, istorijska ~injenica je da je Hitler bio jedan od najkultivisanijih ljudi ovog veka. Mnogo puta vi{e od ^er~ila, intelektualni mediokritet ili od Pier Lavala koji je imao ~isto znanje istorije ili od Ruzvelta ili od Ajzenhauera koji nikada nije oti{ao dalje od detektivskih novela.

MLADI ARHITEKTA

^ak tokom njegovih najranijih dana, Hitler je bio druga~iji od ostale dece. Imao je unutra{nju snagu i bio je usmeren svojim duhom i svojim instiktima.

Mogao je crtati ve{yo kada je imao samo jedanaest godina.Njegovi crte`i ura|eni u tim godinama pokazuju osobiyu sigurnost i `ivahnost. Njegovi prvi crte`i i akvareli, crtani kada je imao samo 15 godina su puni poezije i ose}ajnosti. Jedan od njegovih najza~u|avaju}ijih ranih radova, "Tvr|ava utopija", tako|e pokazuje da je bio umetnik izuzetnih imaginacija. Njegova umetni~ka orijentacija je zauzimala mnoge forme. On je pisao i poeziju, jo{ kao momak. Diktirao je cele komade svojoj sestri Pauli koja je bila zaprepa{}ena njegovom prezumpcijom. Sa {esnaest godina je pokrenuo u Be~u stvaranje opere. ^ak je i dizajnirao ure|enje na bini, kao i sve kostime; naravno, karakteri su bili Vagnerovi heroji.

Vi{e od obi~nog umetnika, Hitler je bio iznad svega arhitekta. Stotine njegovih radova su bili poznati, koliko u arhitekturi, toliko i u slikarstvu. Napamet je mogao reprodukovati, naslikati svaki detalj lu~ne kupole crkve ili isprepletanost lukova izra|enih od kovanog ~elika. Ustvari, hteo je da ispuni svoj san da postane arhitekta, kada je Hitler i oti{ao u Be~, po~etkom veka.

Kada neko vidi stotinu slika, skica i crte`a koje je stvarao u to vreme, koje pokazuju njegovo gospodarenje trodimenzionalnim figurama, onda je zapanjuju}e da ga je njegova komisija na "Fine Arts Academy" oborila na dva polaganja. Nema~ki istri~ar Varner Maser, koji nije bio Hitlerov prijatelj, kritikovao je ovu komisiju: "Svi ovi radovi otkrivaju najneobi~niji arhitektski dar i znanje Graditelj Tre}eh Reich-a, dao je osniva~ima "Fine Arts Academy" u Be~u razlog za stid".

U njegovoj sobi, Hitler je uvek postavljao staru sliku svoje majke. Se}anje na majku koju je voleo je bilo s njim do dana kada je umro. Pre nego {to je umro, 30. aprila 1945. stavio je sliku svoje majke ispred sebe. Imala je plave o~i kao i njegove i sli~no lice. Njena mentalna intuicija joj je govorila da je njen sin druga~iji od druge dece. Pona{ala se kao da je znala sudbinu svog sina. Kada je umrla, osetila je bol zbog neizmerne misterije koja je okru`ivala njenog sina.

SKROMNO POREKLO

Tokom godina njegove mladosti, Hitler je vodio `ivot virtualnog pustinjaka. Njegova najve}a `elja je bila da se povu~e od sveta. Usamljenik u srcu, lutao je, jeo malo, ali pro`dirao knjige iz tri biblioteke. On se uzdr`avao od konverzacija i imao je samo nekoliko prijatelja.

Skoro je nemogu}e da se zamisli neka druga takva sudbina kada je ~ovek po~eo sa tako malo, a postignuo tako mnogo. Aleksandar Veliki je bio sin kralja. Napoleon, iz imu}ne porodice je bio general u 24-oj. Petnaest godina posle Be~a, Hitler je jo{ uvek bio nepoznati kaplar. Hiljade drugih je imalo hiljade puta vi{e mogu}nosti da ostave svoj trag na svetu.

Hitler nije bio mnogo obuzet svojim privatnim `ivotom. U Be~u je `iveo u otrcanom tesnom sme{taju. Ali i pored svega toga, iznajmio je klavir koji je zauzimao polovinu njegove sobe i koncentrisao se na pisanje svoje opere. @iveo je na hlebu, mleku i supi od povr}a. Njegovo siroma{tvo je bilo stra{no. Nikada nije imao zimski kaput. On je ~istio ulice danima kada je padao sneg. Nosio je prtljag na `elezni~koj stanici. Provodio je nedelje u prihvatili{tima za besku}nike. Ali, nikada nije prestajao da slika i ~ita.

I pored njegovog stra{nog siroma{tva, Hitler je na neki na~in uspevao da odr`i svoj izgled urednim. Zemljoposednici i zemljoposednice u Be~u i Minhenu su ga se se}ali po njegovoj civilizovanosti i prijatnom karakteru. Njegovo pona{anje je bilo besprekorno. Njegova soba je uvek bila ~ista, njegova oskudna imovina precizno ure|ena, a njegova odela obe{ena ili slo`ena. On je prao sam svoju ode}u, {to je ne{to {to danas malo ljudi rade. Nije mu skoro ni{ta trebalo za opstanak i novac od prodaje nekoliko slika je bio dovoljan da zadovolji sve njegove potrebe.

POTRAGA ZA SUDBINOM

Zadivljen lepotom crkve u Benediktanskom manastiru, Hitler je brzo sanjao o tome da postane Benediktanski monah. U to vreme, tako|e, dovoljno interesantno je i to da kada god je pose}ivao misu, on je uvek morao da pro|e pored prve Svastike koju je video; bila je ugravirana na kamenoj plo~i manastirske kapije.

Hitlerov otac, obi~an oficir, se nadao da }e de~ak po}i njegovim stopama i postati dr`avni slu`benik. Njegov tutor ga je ohrabrivao da postane monah. Umesto toga mladi Hitler je oti{ao, odnosno pobegao u Be~. Tamo se s svojim umetni~kim aspiracijama protivio birokratskim mediokritetima akademije, izdvajao se i meditirao. Izgubljen u prestonici Austro-Ugarske, tragao je za svojom sudbinom. Tokom prvih trideset godina Hitlerovog `ivota, datum 20. april 1889. nije bilo kome i{ta zna~io. Ro|en je tog dana u Bureau, malom gradu u dolini Ina. Tokom svog izbegli{tva u Be~u ~esto je razmi{ljao o svom skromnom domu i naro~ito o svojoj majci. Kada je ona bila bolesna, on se vra}ao ku}i iz Be~a i pazio na nju. Nedeljama ju je le~io, radio bi sve ku}ne poslove i pomagao je kao najvoljeniji sin. Kada je na kraju umrla, Bo`i}ne ve~eri, njegov bol je bio neizmeran. Skrhan bolom sahranio je na malom seoskom groblju. "Ja nikada nisam video nekoga tako slomljenog.", rekao je doktor njegove majke, koji je ina~e bio Jevrej.

JAK DUH

Hitler se jo{ uvek nije usmerio na politiku, ali bez njegovog pravog znanja, to je bila karijera po kojoj je bio najpoznatiji. Politika je ultimativno zaslepila njegovu strast za umetno{}u. Ljudi, mase, bi bili glina skulpturnih oblika u besmrtnoj formi. Ljudska glina bi postala za njega prelepi umetni~ki rad kao jedan od ~udesnih Mironovih skulptura, Hans Makartnova slika i Bagnerova kru`na trilogija.

Njegova ljubav prema muzici, umetnosti i arhitekturi ga nije udaljila od politi~kog `ivota i dru{tvene zabrinutosti Be~a. Da bi pre`iveo, radio je kao obi~an radnik okru`en drugim radnicima. Bio je tihi posmatra~, ali mu ni{ta nije promaklo: niti sujeta i egoizam bur`oazije, niti moral i materijalna mizerija ljudi, niti stotine hiljada radnika koji su uzburkali {iroke bulevare Be~a s besom u srcima.

On je bio zapanjen porastom prisustva bradatih Jevreja u Be~u koji su nosili kaftane, obele`je nepoznato u Lincu. "Kako oni mogu biti Nemci?" pitao se. ^itao je statistike, 1860. bilo je 69 jevrejskih porodica u Be~u, a 40 godina posle 200000. Bilo ih je svuda. Posmatrao je njihovu invaziju na univerzitetima i legalnim i medicinskim profesijama i njihovo preuzimanje hovina.

Hitler je bio izlo`en strasnim reakcijama radnika u ovoj navali, ali radnici nisu bili sami u svojim nesre}ama. Bilo je mnogo istaknutih li~nosti u Austriji i Ma|arskoj koji nisu krili svoju ozloje|enost u ono {to su verovali da je bila strana invazija na njihove zemlje. Glavni u Be~u, Demo-Hri{}ani su bili `eljno slu{ani od strane Hitlera.

Hitler je isto tako bio zabrinut sudbinom osam miliona austrijskih Nemaca udaljenih od Nama~ke nacionalnosti.

Video je cara Franca Jozefa kao gorkog i sitnog starog ~oveka nesposobnog da savlada svoje dnevne probleme i te`nju budu}nosti.

Tiho, mladi Hitler je sumirao stvari u svojoj glavi.

Prvo, Austrijanci su bili deo Nema~ke, zajedni~ke otad`bine.

Drugo, Jevreji su bili stranci u Nema~kom dru{tvu.

Tre}e, patriotizam je bio vredan ako su ga delile sve klase. Obi~ni ljudi s kojima je Hitler delio `alost i poni`enje su bili toliki deo otad`bine kao i milioneri u visokom dru{tvu.

^etvrto, klasni rat bi pre ili kasnije osudili i radnici i {efovi, koji bi uni{tio svaku zemlju. Ni jedna zemlja ne mo`e da pre`ivi klasni rat, samo saradnja izme|u radnika i {efova mo`e da unapredi zemlju. Radnici moraju biti po{tovani i moraju da `ive s po{tovanjem i ~a{}u. Stvarala{tvo nesme nikada da bude ugu{eno.

Kada je Hitler kasnije saop{tio da je napravio svoju dru{tvenu i politi~ku doktrinu u Be~u, rekao je istinu. Deset godina kasnije njegovo opa`anje stvoreno u Be~u postalo je dnevna zapovest.

Prema tome, Hitler je `iveo u pretrpanom gradu Be~u kao virtualni izgnanik, jo{ uvek tiho osmatraju}i sve oko sebe. Njegova snaga je izlazila iznutra. Nije tra`io niotkoga da razmi{lja umesto njega. Izuzetna ljudska bi}a uvek se ose}aju usamljeno u ogromnoj gomili ljudi. Hitler je video svoju usamljenost kao predivnu mogu}nost za meditiranje , a ne da bude zaronjen u glupo more. Da se nebi zagubio u neplodnoj pustinji, jak duh tra`i uto~i{te u sebi. Hitler je bio takva du{a.

RE^

Svetlost u Hitlerovom `ivotu je dolazila od re~i. Sav njegov umetnit~ki talenet je bio kanalisan u misteriju komunikacije i re~itosti. Hitler nikada nebi zami{ljao osvajanje popularnosti bez mo}i re~i. On bi o~aravao i bio o~aran njima. Na{ao bi totalno ispunjenje kada bi magija njegovih re~i inspirisala srca i misli masa s kojima je komunicirao.

Ose}ao bi se preporo|enim svaki put kada bi saop{tio s misti~nom lepotom znanje koje je stekao u svom `ivotu.

Hitlerova ~arobna re~itost }e podse}ati jo{ dugo vremena ogromno polje za prou~avanje psihoanaliti~ara. Mo} Hitlerove re~i je klju~. Bez toga, nikada nebi bilo hitlerove ere.

TRANSCENDENTALNA VERA

Da li je Hitler verovao u Boga? Verovao je, i to duboko! Zvao je Boga svemo}ni, gospodara svega poznatog i nepoznatog. Propagandisti su predstavili Hitlera kao ateistu, {to on nije bio. Bio je predstavljan kao hipokriti~ni i materijalisti~ki sve{tenik, ali on nije bio sam u tome. Verovao je u neophodnost standarda mitolo{kih dogmi, bez kojih, on je ponavljao, velika institucija hri{}anske crkve bi bila sru{ena. Obe dogme se sukobljavaju s njegovom inteligencijom, ali je isto tako prepoznao da je bilo te{ko za ljudski um da obuhvati sve probleme stvarala{tva, njen bezgrani~an obim i veli~anstvenu lepotu. On je potvrdio da svaki ljudski stvor ima duhovne potrebe.

Pesma slavuja, miris i boja cveta, neprestano ga je vra}ala u veliki problem stvarala{tva. Niko na svetu nije pri~ao samnom tako re~ito o postojanju Boga. On nije nosio svoje stavove zato {to je odrastao kao hri{}anin, ve} zato {to ga je njegov analiti~ki um doveo do koncepcije o Bogu.

Hitlerova vera je transcendentisala formule i mogu}nosti. Bog je za njega bio osnov svega, zapovednik stvari, Sudbine i svega ostalog.

NSDAP/AO - PO Box 6414 - Lincoln NE 68506 - USA http://www.nazi-lauck-nsdapao.com

NSDAP/AO Srpski